Ей, верше
Ей, верше |
|
136. ЕЙ, ВЕРШЕ Б
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/%D0%95%D0%B9_%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%88%D0%B5._%D0%9D%D0%BE%D1%82%D0%B8.jpg/450px-%D0%95%D0%B9_%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%88%D0%B5._%D0%9D%D0%BE%D1%82%D0%B8.jpg)
1.– Ей, верше, мой верше, мой желєни верше,
Уж ми так нє будзе, як ми було перше.
2. Нач там було ходзиц, кадзи я ходзела,
Нє требало любиц кого я любела!
3.Ей, шугай, ей, шугай, до нас чом нє придзеш?
Чи ше оца боїш, чи о мнє нє стоїш?
4. Оца ше нє боїм, а о тебе стоїм,
Лєм ше злих язикох, ей, найвецей боїм.
5.– Кед видзе на столу древко як тополя,
Теди, мой шугаю, будзем жена твоя.
6. Та най би и зишла, алє док розквитнє,
Теди аж ґу тебе шерцо ми прилїпнє.