Сторінка:Житє і слово, вісник літератури, історіі і фольклору. Видає Ольга Франко. Том I (1894).pdf/295

А до каменьу важнејкого,
А до дитьатка малејкого.
Кину ја кужіль под лавицьу (вар.полицьу)
А сама вијду на јулицьу.
Бодај тој кужіль вогонь спалив,
Бодај тој каміньу у воду впав,
Тому дитьатку на гочі впав!
Вар.: Нехај тој кужіль поклочиццьа!
 Мені робить не хочеццьа.

(Варіанти гл. Zbiór wiad. do antropol. kr. V, 26, N. 2; 27, N.3; 33, N. 1.)

N. 4

Ој ти зелена добровојко,
Јак тебе рано спустошано,
Траву на сіно покошано,
Ој покошно ј пограбльано,
Шче у копиці поскладано.
Та зостало сьа трој-зілльачко,
Нікому ж јого ополоти.
Стојіть Іванко при воротьох.
Ој стојіть же він при куточку,
Ој граје, граје у дудочку,
Ој граје, граје, виграваје,
Своју Марисьу викликаје:
„Вијди, Марисьу, серце моје,
Полльемо зілльа мајовоје,
Та поберемось серце моје!“

N. 3

Скаче жабојка над річкоју,
Біжить Іванко з вуздечкоју:
Постіј, жабојко, нагниздају,
Своју Марисьу одвідају,
Ој чи дужаја, здороваја,
Ој чи за мене готоваја?
— Ој ја дужаја, здороваја,
Ој ја за тебе готоваја.

N. 6

Јіде Іванко на конику,
Везе Марисьу в постолику;
Ој на, Марисьу, тај обуј сьа,
Свого татојка тајзабудь сьа!

N. 7

Ој на городі бурьан, бурьан,
Ходить Іванко јак пан, јак пан.